Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-86-515-0429-0,978-86-515-0042-1
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Rusini/Rusnaci/Ruthenians (1745-2005) II.tom *6287*11-2022
РУСИНИ РУСНАЦИ Ruthenians (1745-2005) II - Prometej
opsežan pregled prošlosti i sadašnjosti vojvođanskih Rusina
Rusini 1745-2005.g ISBN: 978-86-515-0429-0,978-86-515-0042-1
Edicije: Posebna izdanja
Autor: Проф. др Љубивоје Церовић, Mihajlo Fejsa
Povez karton , Broj strana 402., Pismo:Ćirilica,Dimenzije: veći format 21.5 × 30 cm,težina 1400.grama
Izdavači / Suizdavači: Izdavačka kuća Prometej, KPD DOK Kucura, Filozofski fakultet - Odsjek za ruske studije 2007.g
stanje: nekorišteno
Prvi tom zbornika RUSINI/RUSNACI/RUTHENIANS (1745-2005),
iniciran od strane Odseka za rusinistiku Novosadskog univerziteta, predstavlja opsežan pregled prošlosti i sadašnjosti vojvođanskih Rusina. Čine ga mahom do sada neobjavljeni radovi koji se tiču : istorije, vere, jezika, etnografije i umetnosti Rusina. Poseban dodatak zborniku predstavlja Katalog sa izložbe pod nazivom KRETANJE LIKOVNOG STVARALAŠTVA KOD RUSINA, otvorene u junu 2006. godine u Galeriji Prometej (autor je Vlado Njaradi), a upriličene povodom 260-te godišnjice Rusina u Vojvodini.
Rusini su istočnoslovenski narod, koji pretežno živi u zapadnoj Ukrajini, u pokrajini Zakarpatija, a ima ih ukupno oko 1.610.000. Delovi ovog naroda takođe žive i u Slovačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Srbiji,Hrvatskoj, SAD-u, Australiji i Kanadi.[1][2] Njihov jezik spada u grupu istočnoslovenskih jezika. Rusine neki smatraju posebnim narodom, dok ih drugi smatraju delom ukrajinskog naroda.
Rusinы.png
Pored ovog imena, Rusini se u istorijskim dokumentima pominju i pod imenima Ruteni i Malorusi. Na teritoriji na kojoj danas žive Rusini (Ruteni) su se naselili negde sredinom 13. veka, premda postoji mišljenje da su ih Ugri već zatekli tamo. Rusini su od samog početka pripadali pravoslavnoj crkvi. Četrdeset i peti zakonski članak iz 1495. pominje ih kao „šizmatike“, tj. pravoslavce:
ao pravoslavni, Rusini su prešli na uniju, koju je prihvatio 1646. monah Petar Parfeni u ime svoje braće sveštenika. Kao nagradu za to, Petar Parfeni je kasnije postao unijatski episkop. Međutim, ovim unijatska propaganda nije još postigla svoj cilj. Petar Parfeni je 1655. priveo još 400 pravoslavnih sveštenika uniji.
Unija je među Rusinima dugo vremena bila tajna. Kada je pre Drugog svetskog rata počeo proces vraćanja pravoslavlju, mnogi nisu razumeli šta se događa, jer su oduvek smatrali sebe pravoslavnima. Iskoristivši to, unijatsko sveštenstvo, umesto bilo kakvog objašnjavanja, zvalo je „šizmaticima“ one koji su se vraćali pravoslavlju. Na taj način moglo je nakratko da spreči masovno preobraćanje.....